„Danube Sediment”

Имплементација транснационалног пројекта „DanubeSediment” (Danube Sediment Management - Restoration of the Sediment Balance in the Danube River) започета је 01. јануара 2017. године. Циљ пројекта је унапређење управљања наносом у реци Дунав и њеним притокама. Дирекција за водне путеве је партнер на пројекту. Пројекат је кофинансиран од стране фондова Европске уније („ERDF” и „IPA” фондови). Планиран завршетак пројекта ДанубеСедимент предвиђен је за 30. јун 2019. године.

За више информација посетите: www.interreg-danube.eu/danubesediment 

Пронос наноса представља природан процес у речним системима. Последњих деценија, људске активности везане за Дунав и његове притоке, довеле су до великих промена у природној количини наноса. Ове промене негативно утичу на важна питања која су везана за управљање водом, а односе се на ризик од поплава, унутрашњу пловидбу, екологију и хидроенергетску производњу. 

Међународна комисија за заштиту реке Дунав (ICPDR) препознала је недостатак у управљању наносом у Плану управљања басеном реке Дунав из 2009. и 2015. године. С обзиром да Дунав протиче кроз десет земаља, од Шварцвалда до Црног мора, холистичко управљање наносом и водом захтева транснационални приступ читавог басена.

Да би се суочили са поменутим изазовима, 14 партнера из девет земаља склопили су партнерство у оквиру пројекта „DanubeSediment”. Циљ пројекта је да се унапреди управљање водом и наносом, као и морфологија реке Дунав. Имплементација пројекта је отпочета у јануару 2017. године и трајаће две и по године, са укупним буџетом од 3.56 милиона еура. Пројекат ДанубеСедимент је кофинансиран од стране фондова Европске уније („ERDF” и „IPA” фондови), у оквиру Дунавског транснационалног програма.

Попуњавање празнина у знању: пројектни тим ће започети прикупљање података везаних за режим проноса наноса на реци Дунав и њеним главним притокама. Ови подаци обезбеђују базу за успостављање равнотеже наноса на целом току Дунава и анализираће опадање, изворе и прерасподелу наноса и њихове утицаје.

Јачање управљања: главни резултат пројекта биће “Смернице за управљање проносом наноса на Дунаву” (DSMG). Овај документ ће имати кључни допринос за треће издање Плана управљања Дунавом (DRBMP), као и за друго издање Плана управљања ризиком од поплава на Дунаву (DFRMP). Оба плана су развијена од стране Међународне комисије за заштиту реке Дунав (ICPDR). 

Као главни корисници пројекта „DanubeSediment”, заинтересоване стране ће редовно бити укључене у напредак пројекта, нпр. кроз националне и интернационалне радионице. “Приручник о наносу за заинтересоване стране” (SMS) фокусираће се на специфичне мере циљне групе за унапређење управљања наносом у области пловидбе, хидроенергетске производње, управљања ризиком од поплава и у области управљања сливом реке.

Danube Sediment - Нови Сад, Футог -Камењар

Управљање наносом

  

Посета заинтересованих страна - Дунав

На баржи - Дунав

  

  

Дунав- поглед са обале на градилиште

  

Градилиште, Дунав, Нови Сад

Zdrastvuj Dunaju!

Uz njega, sa njim, pored, na, i u njemu, jednom godišnje minimum, okupana, mutnom sivobakarnom vodom moje reke, sa kojom drugujem evo, u kontinuitetu, već petu deceniju. Od toga i onaj profesionalni deo života, dvodecenijski, teče, tone, isplivava, upliće se, zapliće i otpliće, sve vreme prkoseći geografskim određenjem Božanske reke, kraljice svih reka, moćnog Dunava. Mogla bih zahvaljujući ovoj posvećenosti a i divnom poslu urednice i izdavača Časopisa za književnosti i kulture podunavskog regiona "Sveti Dunav" (1997-2012), romantizovati Dunav u narednih 1001 blog, ali Zdravstvuj Dunaju!

Međunarodna saradnja je odličan instrument u smislu bržeg savladavanja tehnika učešća a samim tim i uticaja civilnog društva u odnosu na odluke vlada, regionalnih i lokalnih organa vlasti. Ponosna sam na ulogu posmatrača koju sam "zaradila" dugogodišnjim praćenjem međunarodnih propisa vezanih za zaštitu reke Dunav, a u okviru informisanja o agendama Internacionalne komisije za zaštitu reke Dunav, #ICPDR .

Stoga, pitanja koja se danas nameću a koja se tiču već potpisanih međunarodnih direktiva, zakona i zakonskih propisa u većini slučajeva donose negaciju u vidu poštovanja istih, kao i odsustvo adekvatnih kaznenih mera. Zaštita životne sredine predstavlja značajnu oblast za koju se u svim razvijenim državnim sistemima izdvajaju ogromna finansijska sredstva. U Srbiji ne, u Vojvodini ne, u gradu Beogradu ne, u Novom Sadu ne! 

Otpadne vode Vojvodine

Aktuelna situacija otpadnih voda u Novom Sadu, nažalost, tipičan je pokazatelj realnog stanja u Srbiji. Novi-Sad-ne-preciscava-otpadne-vode.

Napominjem ovde osnovno geslo, koje se proteže u gotovo svim zakonima koji su usmereni ka zaštiti životne sredine, a koje glasi: Zagađivač plaća! Privremeno rešenje koje bi građanska inicijativa morala da podrži treba da ide u smeru da industrija, sa proizvodnjom i preradom, kao i javna preduzeća MORAJU da plate stanovništvu odštetu za frapantno zagađivanje reke Dunav. Do izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u većim gradovima, privatnim i javnim kompanijama (preduzećima) moraju se nametnuti standardi u okviru obezbeđivanja adekvatnih manjih postrojenja za preradu definisanih otpadnih voda!

Centralno postrojenje za preradu otpadnih voda Vrbas-Kula (CPPOV) je sagrađeno i opremljeno (prim.aut. lično sam se uverila da je realizacija izgradnje postrojenja 90%, ali ne može da startuje sa radom jer, avaj, neko se preračunao i dao čvrsto obećanje Evropskoj delegaciji u Srbiji (koja je sa 100% sredstava investitor, oko 15 mil eura) da će se kapacitet neophodan za preradu otpadnih voda obezbediti u periodu koji je predviđen za završetak radova samog postrojenja. Zvanično saopštenje : Nakon puštanja u rad stavljeno je van funkcije. Mašinska oprema je fizički oštećena i ne funkcionalna. Ne uklapa se u buduće rešenje. Hm... moje selo Zmajevo "pripada" Opštini Vrbas, u mom selu nije priključena kanalizaciona mreža! vrbas-propada-postrojenje-za-preradu-otpadnih-voda Logično je pitanje zašto slicno postrojenje nije urgentno rađeno za grad Novi Sad, koji po poslednjem popisu ima više od 336 000 stanovnika, za razliku od opštine Vrbas, sa jedva 46 000 ? Poslednje izneti podaci od strane aktuelnog sekretara pri skupštini grada Novog Sada, glase da je grad opredelio parcele (Sever IV) za izgradnju postrojenja. Pitanja konkretana glase: Da li postoji Studija izvodljivosti? Ako da, morala  je biti data javnosti na uvid. A nije. Ako ne postoji, urgentno inicirati komisiju za izradu iste. Svojevremeno sam bila član međunarodne delegacije, između teoretskih rasprava organizator nam je priredio radnu posetu postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda za grad Beč. Iz poslednjeg basena prezenter je zahvatio vodu koja je sadržavala još 0,3 % nečistoća.

 

 

Postrojenje za preradu otpadnih voda u Beču se usavršava već više od 60 godina. Generisane, atmosferske, industrijske i otpadne vode prolaze, tehničku, hemijsku, biološku preradu... do krajnjeg cilja, a koji je vraćanje čiste vode u Dunav. Grad Beč je tradicionalno naklonjen Srbiji generalno, a posebno Novom Sadu, i sigurna sam da gradska administracija Beča poseduje dovoljne kapacitete i spremnost da pomogne u edukaciji i realizaciji izrade projekta postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Novom Sadu, pa i Beogradu. Implementacija Dunavske strategije na lokalnom nivou mogla bi kroz realizaciju konkretnih projekata, od međunarodnog značaja da potvrdi svrsishodnost i delotvornost izrade Akcionog plana EUSDR.

Budući da sam se i lično uverila, pre nekoliko godina sa ciljem administrativne pomoći stanovništvu Sremske Kamenice prilikom presecanja nelegalnog kanalizacionog izliva u Dunav i usmeravanja sadržine na legalne gradske tokove, (prim.aut. što mu dođe na isto), Upoznata sam, do detalja, sa neraspletivim klupkom koje čine državne, regionalne, gradske i pokrajnske institucije u kombinaciji sa inspekcijama i javnim preduzećima... i verujte "donkihotovski" posao je upustiti se u rasplete pri pokusaju pronalaženja "karika" odgovornosti. Međutim,

Dunav je međunarodna reka, najinternacionalnija na svetu, samim tim međunarodni faktor je nezaobilazna i moćna poluga u implementaciji potpisanih ugovora, direktiva i propisa u zakonodavni sistem Republike Srbije. Naša država ima instrumente da "natera" industriju, koje ima, ne dovoljno nego malo, da u najkraćem mogućem roku obustavi izlivanje opasnih materija u vodene tokove basena reke Dunav, Naročito industriju proizvodnje i prerade mesa i mesnih prerađevina, i hemijsku industriju!